PRIMENA GLISTENJAKA

KORIŠTENJE HUMUSA KOD SADNJE POVRĆA

Za razliku od primene glistenjaka pri sejanju, kod sadnje presadnica se humus ne rasipa po celoj površini polja, već se ubacuje u jamice za sadnju. Tako se materijal ekonomičnije troši, a efekti su bolji. Opet treba naglasiti da se ne sme dozvoliti sušenje humusa u jamicama, već se odmah u njega sade sadnice i to tako da cela korenova bala bude u dodiru s humusom. Vrlo dobri rezultati se postižu ako se presadnice u toku sadnje drže u posudi s razmuljenom količinom glistenjaka, tako da je koren dobro namočen i prekriven glistenjakom. Nakon pravilnog razmeštanja korena i biljke, jamu treba što pre popuniti glistenjakom i zaliti ...
U pravilu, presadnice povrća se ukopaju nešto dublje nego što su rasle u klijalištu, neke vrste čak do kotiledona (nepravih listova koji izlaze iz same semenke).
Uz opisani postupak i ako su presadnice bile dovoljno sveže, a pri presađivanju se izbegava vruće podnevno sunce, presadnice ne pokazuju posledice šoka i uspeh je garantovan.

Evo podataka za neke uobičajene vrste povrća:

Paradajz

Dovoljno je u jamicu staviti 0,2 - 0,3 l glistenjaka, položiti koren i zatrpati zemljom. Sadnica se ukopava do ispod prvih listova, u kosom položaju: iz ukopanog dela stabljike će izrasti dodatni korenovi koji će u veliko olakšati prehranu biljke u punom rodu. Odmah po sadnji treba obilno zaliti. Sledeće dodavanje glistenjaka je posle berbe prvih plodova, pri čemu se glistenjak plitko ukopa oko korena biljke u toku okopavanja i plevljenja. Na parcelama poboljšanim glistenjakom dobiju se lepši i kvalitetniji plodovi izrazito osvežavajućeg ukusa. Prema literaturi, povećanje količine vitamina C je i do 100 %. Biljke pokazuju veću otpornost na bolesti i razvijeniji je korenov sistem. Na takvo delovanje ima uticaja i sadržaj biološki aktivnog kalcijuma u glistenjaku.

Kupus i kelj

Kako ove dve kulture (a i njima srodne: keleraba, prokelj, brokoli) imaju jak i dubok korenov sistem, potrebno im je koren obložiti glistenjakom prilikom sadnje i to sa oko 0,1 - 0,5 l glistenjaka kojeg se deo izmeša sa zemljom u kojoj će se razvijati koren.

Paprika

Za ovu "razmaženu" biljku, koja za svoj razvoj zahteva veoma dobre uslove: obilje hranjivih materija u zemljištu, bogatu azotom i kalijumom, neutralnu reakciju tla, mnogo vlage i topline, potrebno je kod sadnje u jamicu staviti do 0,1-0,5 litara glistenjaka. Ostalo kao kod paradajza. Ako se sade moderne sorte visokih prinosa i krupnih plodova (npr. "kalifornijsko čudo" ili "giallo quatro", kao i neke domaće vrste), potrebno je u toku razvoja dodavati glistenjak.
Upotrebom glistenjaka se i inače visoke koncentracije vitamina C mogu povećati i preko 100 %. Takođe se poboljšava izgled i aroma.

Feferon


Kod nekih vrsta kratkih feferona - chili, upotrebom glistenjaka postiže se, uz pravilnu negu tokom zimskih meseci, višegodišnja cvatnja i rađanje na istoj stabljici, jasno pri uzgoju u zaštićenom prostoru. Kod paprika je inače uz primenu glistenjaka opaženo povećanje broja listova, cvetova i veća i razgranatija stabljika.

Patlidžan

Vrlo povoljno reaguje na upotrebu glistenjaka, dajući veći broj krupnijih plodova, a cela biljka je čvršća i otpornija na bolesti. Kod presađivanja se u jamicu umeša 0.2 - 0.5 litara glistenjaka. Kasnije se dohranjuje ukopavanjem glistenjaka u površinski sloj zemlje oko biljke i zalivanjem.

Šargarepa, peršun, celer

Premda se za ove kulture ne preporučuje korišćenje stajskog đubriva, glistenjak se može bez bojazni upotrebiti, kako pred sejanje, tako i kao prihrana. Tako uzgojeno povrće ima bolji ukus i miris, a u literaturi se spominje povećanje količine vitamina C u šargarepi i do 500 % a slično treba očekivati i u pogledu betakarotina.

Krompir

Uzgajan uz glistenjak sadrži i do 200 % više C vitamina, a cela biljka je bujnija i otpornija na bolesti. Usled povećane koncentracije magnezijuma (Mg) prinosi će biti još povećani jer je poznato da je taj element ključ proizvodnje krompira.
Slične pozitivne rezultate pokazuju i sve ostale vrste povrća
kada se uzgajaju na zemljištu obogaćenom glistenjakom.. Mnogo veće količine glistenjaka neće dati očekivani još veći porast kvaliteta i kvantiteta. Kako je glistenjak relativno skup, to se ne preporučuje preterivanje u upotrebljavanim količinama.
Količine glistenjaka koje bi činile do 30 % zemljišne smese, supstrata, koriste se samo u stakleničkoj proizvodnji i za uzgoj skupocenih egzotičnih biljaka. I tada treba koristiti najkvalitetniji, potpuno zreo glistenjak.
Posebno polje upotrebe glistenjaka je proizvodnja "zdrave hrane", pri kojoj se želi potpuno izbeći korišćenje bilo kakvih vestačkih đubriva i dodataka. U tom slučaju se sve potrebe, pa i one u makroelementima ( NPK ) se obezbeđuju glistenjakom.

ZAČINSKO BILJE

Glistenjak je nezamenjiv u uzgajanju začinskog bilja, omogućavajući biljkama da na zdrav način budu pune eteričnih ulja, vitamina i minerala.