PRIMENA GLISTENJAKA

PRIMENA GLISTENJAKA U CVEĆARSTVU

Nakon svega što je rečeno o svojstvima i primeni glistenjaka do sada, verovatno je nepotrebno govoriti o očekivanim pozitivnim efektima njegove primene u cvećarskoj proizvodnji. Zato će se dati najosnovniji podaci o načinu upotrebe.

Intenzivni uzgoj rezanog cveća, na primer karanfila ili gerbera, zbog brzog iscrpljivanja zemljišta zahteva poklanjanje izuzetne pažnje obnavljanju i aktiviranju tla. Dodavanje mineralnih đubriva nije problem, njih je lako nabaviti, mada su sve skuplja.
Obično korišćeni stajnjak se vrlo razlikuje od jedne do druge količine koja se nabavlja, osobito kad se dobija iz više izvora. Za njegovo sazrevanje trebaju relativno velike površine. Svež je čak i štetan.

Gotov kvalitetan glistenjak zahteva manje prostora i manipulacije, pogodne je strukture za upotrebu, ima veliku sposobnost biološke regeneracije tla "zasoljenog" usled stalne upotrebe veštačkih đubriva. S obzirom na te karakteristike je nezamenjiv, pa nije čudno da Holandija uvozi velike količine glistenjaka.

Lončanice su tipični potrošači najfinije zemljišne smese koja omogućava dugotrajno cvetanje i lep izgled biljaka. I ovde dodatak glistenjaka u količini od 15 % daje vrlo dobre rezultate. Osim aktivirajućeg i hranjivog delovanja, on deluje kao "pufer", korigirajući kiselo delovanje dodanog treseta. Razne vrste palmi, kale, primule, paprati, hoye, dracene i mnoge druge vrste odlično rastu uz primenu glistenjaka.

Ruže daju pozitivnu reakciju na prihranu glistenjakom. Celi grm se intenzivnije razvija i daje više pupova. Prihrana se vrši slično kao kod voćaka i loze: ukopavanjem u bliskoj okolini korena. Tako ruže lakše podnose sušu i hladnoću, kao i napad vaši i gljivičnih bolesti.

Kaktusi se mogu takođe uzgajati uz dodatak glistenjaka, uprkos raširenom suprotnom mišljenju. Svakako u te svrhe treba koristiti kvalitetan, potpuno sazreli i odležan glistenjak. Pogodan način korišćenja je i zalivanje ekstraktom humusa. Tako se sprečava unošenje suviše velikih količina nepreradene organske tvari u supstrat, a postiže se blagotvorni efekt na razvoj korena.
Glistenjak se kod kaktusa koristi u proleće i prvu polovinu leta, kad su temperature visoke a rast intenzivan. Tako do hladnijih dana jeseni i zime najveći deo humusa nestaje, a jesenskim sušenjem supstrata se i inače zaustavljaju eventualni nepoželjni razvoji gljivica..
Da kaktusi mogu uspevati (barem izvesno vreme, potrebno da se brzo razviju i održe do prodaje) i u skoro čistom organskom supstratu dokaz su prodavnice cveća pune jeftinih, lepih, "napumpanih" kaktusa iz Zapadne Evrope. Šteta je što većina propada ako se na vreme ne presade u pravi "supstrat za kaktuse".
Nisu svi kaktusi podjednako osetljivi na primenu glistenjaka: za neke i veliki udeo predstavlja pogodan dodataka. Takvi su epifitni kaktusi kao Zygocactus, Epiphyllum, Rhipsalidopsis i dr. jer oni potiču iz tropskih šuma gde rastu iz nakupina humusa u krošnjama drveća. Brzorastući cereusi takođe dobro koriste glistenjak, dok vrste Astrophytum, Ariocarpus, Aztekium i nekim drugim kaktusima iz sušnih pustinjskih krajeva ne treba davati humus, jer imaju vrlo osetljiv koren.
Ostale sukulentne biljke (Kalanchoe, Aloe, Hawortia, Sedum, Echeveria i dr.) u letnjim mesecima odlično reaguju na zalivanje ekstraktom glistenjaka u vodi. Pri upotrebi glistenjaka za uzgoj kaktusa i sukulenata treba biti siguran u njegov kvalitet, jer se radi o skupocenim biljkama sporog rasta.